MAJ 1998
MAJ 1998

3. Maj 1998
Mašin mali rodjendan
pun jedan mesec

25. Maj 1998

 Pupak je otpao peti dan, iako vecini dece (ovde koje mi znamo) otpadne posle desetak dana do dve nedelje, a nekad i kasnije. Baka-Beba je tvrdila da u Beogradu pupak otpadne za nedelju dana i da ne puštaju iz bolnice dok se to ne desi, ali je detetu od jedne Ivanine drugarice pupak otpao kuci, osamnaesti dan. U Beogradu se pupak ne kvasi i babica kupa dete sa pupkom, ovde babica zagnjuri dete u sapunjavu vodu sve sa pupkom, pa ko ziv, ko mrtav. Posle toga se eventualno okolo namaze alkoholom, da bi se ranica brze susila. I tako u našem strahu i grcu, peti dan otpade pupak, kao da ga nikad nije ni bilo i Maša ostade sa prelepim stomacicem.

Kupanje je za Mašu izuzetan dogadjaj. Ovde se bebe kupaju dva puta nedeljno, maoze i redje pod izgovorom da nemaju gde da se uprljaju. Pored toga, po meni je veci problem ovdasnja voda. Ona strasno susi kozu, medjutim, Ivana Mašu dobro podmaze posle kupanja, tako da nema problema. Sa druge strane, u Beogradu se bebe kupaju svakodnevno. Mi smo našli kompromis, pa je kupamo svaki drugi dan. Nekad i cešce. Ako je vlazan dan i Maša provede dosta napolju ili ako idemo na dugo van kuce, onda je kupamo i mimo reda. Kada je došla babica po našem dolasku kuci, mi smo mislili da ce ona da kupa dete, ali jok. Ona rece, da nece, nego ce da stoji pored, a da Ivana okupa Mašu. To ona i ucini, uz Baka-Bebinu pomoc i tako Maša poce da se kupa i to nam vise nije problem. Za pripremu nam treba pet minuta, da je okupamo i isperemo još pet i da je obrisemo i obucemo jos pet, tako da je petnaest minuta (pod uslovom da nam se ne u kaki u kadu) ništa u poredjenu sa njenom srecom i veseljem. Ja je drzim i Ivana je kupa. Kad Ivana potopi krpicu u vodu kojom je pere i to pljusne, Maša se nasmeje i pocne da lupa i prska. To smo se iznenadili, jer su nam svuda govorili da tako male bebe ne vole da se kupaju. S obzirom na Mašinu velicinu, vec smo zamenili jednu kadicu, ali i ova veca je knap. Duga je kao i ona, i Maša samo trazi oslonac da se nogicama odgurne. 
  Boravak u bolnici je ovde 'jako' kratak. Za normalan porodjaj je dva dana (vec posle 24 sata porodilji ponude da ide kuci ako hoce), a za carski rez tri. Medjutim, postoje dve cinjenice, a to su da vecina majki zeli da ide pre svojoj kuci, jer bolnica je bolnica, bez obzira na sve idealne uslove i paznju. Druga cinjenoca je da ako postoji problem, duzi ostanak u bolnici se podrazumeva. Mi smo još imali srecu, da smo poznavali sestru koja je bila zaduzena za Ivanu na kraju drugog dana i ona je odlucila i predlozila da ostanemo još jedan dan. Treci dan je i nama dosadilo i i ako smo mogli da trazimo da ostanemo, jedva smo docekali da idemo kuci. Tamo je sutradan dosla babica da nas poseti i da nam se nadje. U bolnici incae, ide jedna sestra na dve do tri porodilje i sestre se menjaju svakih dvanaest sati. Te sestresu sa zavrsenim fakultetom, plus imaju specijalizaciju, u ovom slucaju da budu babice.

Dojenje je ispalo veliki problem. Mi smo mislili da ce dete kad se rodi samo, k'o kuce, po instinktu, da otpuzi do sise i navali da doji. Ali to nije tacno. Dojenje moraju i beba i majka da nauce. Dok smo bili u bolnici, svi su pokusavali da nam pomnognu. Ivana i Maša su ostale tri i po dana i promenilo se sedam dezurnih sestara. Pored tih dezurnih sestara, dolazile su i sestre (ukupno cetiri) iz klinike za dojenje, koja postoji u okviru bolnice. Njih jedanaest, kao da je iz jedanaest razlicitih sela, svaka ima svoj pristup.
Neke su insistirale da Maša doji non-stop, i tako nauci, druge su davale formulu iz cašice, trece imale teoriju o sisanju prsta da tako nauci da doji. Elem, Maša je gurala jezik na gore, iznad dojke i samo balavila Ivanu tako da nije mogla ništa da izvuce. Plus, ne bi se ni dobro zakacila. To je bolelo i iritiralo Ivanu, a nerviralo i Mašu i još je ostavljalo gladnom. Onda je drugi dan, jedna sestra predlozila da tanka cevcica (kroz koju sporo ide kao iz dojke, pa ce Maša morati jako da vuce) zalepi za moj prst (jer je deblji od Ivaninog, a i da Maša zna da od mene dobija prst, a od Mame pravo mleko), a druga strana potopi u bocicu sa formulom, pa da Maša to pije kao da benzin pretace. I tako je Maša pocela da jede. Malo sa prsta, malo manje sa dojke. Kad smo dosli kuci, Maša je i dalje slabo jela sa dojke, a bolje sa prsta, sto joj je odrzavalo kilazu, tako da nikada nije gubila tezinu. Medjutim, posto smo svaki dan išli u bolnicu u tu kliniku za dojenje ili kod pedijatra na redovne kontrole, Maša bi odlicno jela kad je neko nepoznat gleda. Cim smo tu Ivana, Baka-Beba i ja, ništa. Ona povuce dva puta i zaspi. Mi smo je gurkali, štipkali, nos pipkali, itd i to bi trajalo po pola sata. 
  Babica koja nas je posetila, predlozila je da odemo kod nekog Dr. Njumana (svetski poznatog), jer je on po babici doktor za 'sise i bebe'. Medjutim tada se zadesio praznik (Veliki Petak) i vikend pa je Maša dospela kod njega tek deseti dan. On nam je pokazao par trikova, kako da se Maša pravilno zakaci i koji su znakovi kod Maše da Ivana moze da zna da ona dobro pije. Od tada je sve krenulo na bolje. Posle nedelju dana smo otišli na kontrolu i on nas je pitao zasto smo došli, jer se Maki ugojio pola kile za nedelju dana. sada Maša sam trazi da jede. Preko dana na tri do cetiri sata ,a nocu napravi pauzu od šest do sedam sati.

Kakenje je nekad problem, a nekad nije. Nekad je zabavno, a nekad nije. Tek kad je izašla i bolnice, znali smo da kaki po tri bore, koje napravi na jednoj strani cela. Sada nema takvih znakova. Tri-cetiri puta nam se dešavalo da peskoci po jedan dan. Ukaki se obicno kad ne treba, ali nema veze sve dok redovno kaki. Tada je i raspolozenija. Desilo se nekoliko puta, da se ukakila do guše kad smo bili u gostima, tako da smo morali da je peremo pod cesmom. Ukaki se nekad kad je kupamo. To se desilo tri puta. Jednom duplo, taman ja oprao kadicu ponovo i promenio vodu, i poceli ponovo da je kupamo, kad ona nastavila. Cesto se ukaki, dok je presvlacimo. Ivana taman opere i stavi novu prostirku za presvlacenje i pripremi joj novu novcatu preobuku, a ona ukaki sve. I posle toga crkne od smeha. Jednom sam je ja u jutro presvlacio, pred odlazak na posao, da pomognem Ivani, dok se ona razbudjivala da ustane da je doji. Taman sam joj otvorio pelenu kad ona pdne i izbaci malo po prostirci za presvlacenje, koja je na dasci za presvalcenje, koja je inace na krevecu. Ništa, ja stavim papirnate maramice na to da se ne umaze i nastavim da je presvlacim, kad ona opali opet, toliko da sam ja morao da odskocim u stranu, da me ne bi zakacila po kravati i beloj kosulji, a on je odletelo skoro metar, sve po tapisonu, a zakacilo je i naš krevet gde je Ivana lezala.
Ivana je odmah, brze, bolje, ustala da ne bi skroz nastradala, jer Maša nije imala dobre namere uprkos tome sto se smejala. Par puta se Mami ukakila u ruku dok je presvlacila, a mislim i jednom i Baka-Bebi.


Gugutanje i smejanje je kod Maše malo drugacije nego okd drugih beba. Sve bebe gucu, samo naša 'ace'. Umesto 'guuuu', kod nje je 'aaaa-aaa-aaaa'. Tako se ona, Mama i ja zivi ispricamo. Smeje se Mami i Tati redovno, a strancima, samo ako su oni nasmejani (i to istinski). Smejala bi se i više, ali ne moze od obraza.

  Kilaza i tezina kod Maše su van svih standarda. Gledao sam u mnogim knjigama, krive za devojcice, a i za decake, i Maša ih sve šisa na veliko. Svima koji su veliki bezi po dva tri meseca, a ostalima i vise. Mama Ika se plaši da nece moci da nadje momka kad poraste. Glavno je da nije debela (sa izuzetkom obraza koji se isticu) Nema ni veliki stomak, niti su joj nogice i rukice debele kao što znaju da budu kod beba. Mali je problem sto Mami i Tati mišici nisu rasli tempom kojim Maši rastu, pa im je sada malo teško da je nosaju. Doduše ni Maša nas nije terala da je nosimo puno ni pre, a to ne radi ni sada, nego je cesto mi uzmemo da se igramo ili ja kad dodjem sa posla jer je se uzelim.

Datum    Tezima(gr)  Visina(cm)
na rodjenju   4026   56
kraj I meseca  5280   60
kraj II meseca  6260   66
nepuna III meseca 6960   68.5

Spavanje Maši nikada nije predstavljalo poteškocu. Kad se rodila, nama se cinilo da bi dva dana mogla da prespava, pa smo je budili. I sada smo je lako privikli da prespava celu noc. Nocu se probudi po nekad i kad uvidi da joj je cucla ispala pocne da kenjka pa obicno ja, a cesto i Ivana ustane pa jo damo cuclu nazad i ona nastavi. Ne valja kad se to dešava svakih sat, ali ima kad to bude i samo jednom za noc. Sada smo privukli krevetac pa Ivana nocu ustane do pola i cušne joj cuclu nazad. To je meni olakšalo dosta da ne moram da ustajem. Problem je sto se stalno menja. Svakih par nedelja promeni nacin uspavljivanja. Jedno vreme je bilo to da je ja malo nosam na rukama, par minuta i ona zaspi. Ako sada to probam, ona se naljuti i samo sikce. Kad je uspravim onda gundja. Jedno vreme je bilo dovoljno da je spustim u krevetac i budem tu i ona polako zaspi. Ili je jedno vreme imala jednu zvecku koja je uspavljuje, a sada je iritira. Medjutim, sreca je sto mi prilicno brzo nadjemo pravi nacin.
  Kad se Maša ujutro probudi (da jede i mene isprati na posao), stavimo je u nas krevet da Ivana moza još da dremne, i da joj je Maša pod rukom. Vikendom je ja uzmem sa sobom i u dnevnoj sobi citamo ili gledamo televiziju zajedno (svetsko prvenstvo  npr.), nekad i izdjemo u šetnju. Rano ujutro (pre 10) vikendom je super, jer je sunce nisko, nema vetra, a nema ni saobracaja. Samo Kinezi i Kineskinje vezbaju i bakutaneri u bermudama setaju. Ja ponesem sebi kafu i gustiram dok Maša spava. Koliko god da je aktivna kod kuce, zaspi još u liftu. Napolju moze da je probudi samo ako joj sunce udari pravo u oci (nikad se ne dešava je uvek okrecemo protiv sunca) ili ivetar dune (pokrijemo kolica specijalnim plasticnim prekrivacem kad je hladno ili pelenom kad je slab vetar) ili vrabci budu previše bucni. 

Na koga lici? To je pitanje koje su mnogi postavili, ali malo ko (niko) je imao pravi odgovor. Ivana i ja smo utvrdili da ima Ivanin nos i moje obrve. Verovatno je levak. Stric Mileta tvrdi da lici na 'Cicu', ali to je subjektivno i opravdano iskljuciov obostranim nedostatkom kose. Strina Vladana tvrdi (a Stric je u tome podrzava) da ima Baka Vidinu bradu i usta. Kosa joj je za sada (sa izuzetkom cuperka), svetla i prava, ali je to tesko odrediti, jer joj svo paperje nije jos opalo, a nova kosica jos nije porasla, iako pokazuje zejlu da to ucini. Ne primecujemo da Maši to smeta. Inace, kad doji, svav joj se glavica oznoji, pa je mozda za sada bolje da ostane ovako.

Ova lepa prica se nastavlja u Junu...